Došli smo do još jednog alata koji se može svrstati u vrlo korisne naprave civilizacije i koji sigurno ima istoriju staru skoro koliko i sam čovek. Reč je o alatu koji služi kao glavni stolarski i zidarski alat a u narodu se naziva dvojako. Iako je odraz uticaja jekavice ponegde se ovaj predmet i u ekavskim krajevima naziva ijekavskim imenom. Dakle reč je o dletu odnosno dljetu.

Dleto kao što smo napomenuli ima veoma dugačku putanju razvoja i može se reći da je jedan od najstarijih alata ikada napravljenih. Naime njegovi koreni sežu u praistorijske dane kada je i sam čovek tek krenuo da se razvija i gradi temelje predstojećoj civilizaciiji. Ovaj predmet je bio izuzetno karakterističan u najstarijim erama kao što je početno vreme paleolita, ali se naravno javljao i u mlađim periodima. Upravo iz ovih razloga dleto se može naći a često se i nalazi u raznim arheološkim nalazištima. 

Ova alatka je uska alatka koja ima kratko sečivo a funkcija sečiva jeste tesanje odnosno klinovanje određenih predmeta najčešće od drveta. Kako je proizvod kamenog doba, dleto se na samom početku pravilo od kamena ali se vremenom materijal koji je bio pogodan za pravljenje ove alatke menjao. U bronzanom dobu mogli su se naći proizvodi pravljeni od bronze a kasnije i od bakra i od gvožđa. Veoma je bitno napomenuti da se do današnjih dana glavni deo dleta pravi od gvožđa ili raznih drugih nerđajućih metala i legura a ostatak odnosno drška od drveta. 

 

Dleta iz paleolita pravljena od kremena formirana su tako što su se udaranjem odstranjivale ivice.  Dleta se danas mogu podeliti na razne podkategorije u zavisnosti od karakteristika podele. Po jednoj od kategorizacija postoje obična dleta formirana na običnoj neretuširanoj ivici, dleta na prelimu sečiva i odbitka, dleta na retuširanoj ivici i diedarska dleta. Ponekad su se dleta u istoriji manje koristila ali se može reći da su oduvek na izvestan način bila prisutna u radionicama stolasrkih i tesarskih zanata, kao i među zidarima.