Istorijat navodnjavanja - navodnjavanje kroz vekove
Navodnjavanje je veštačka distribucija vode do zemljišta ili u zemljište. Koristi se da pomogne u gajenju poljoprivrednih kultura tokom perioda neadekvatnih padavina. Pored toga, navodnjavanje, takođe ima nekoliko drugih koristi u biljnoj proizvodnji, koje uključuju zaštitu biljaka od mraza i suzbijanje korova. Naravno treba reći da poljoprivreda koja se oslanja na direktne padavine nije konkurentna i ne može se porediti sa poljoprivredom koja ima navodnjavanje i zalivanje. Sistemi za navodnjavanje se takođe koriste za suzbijanje prašine, odlaganje otpadnih voda, i u rudarstvu. Navodnjavanje je često koristi zajedno sa drenažom, što je prirodno ili veštačko uklanjanje površinskih i podzemnih voda.
Arheološka ispitivanja su utvrdila dokaze za navodnjavanje, gde prirodne padavina nisu bile dovoljne da podrže useve. Višegodišnje navodnjavanje je praktikovaono u Njujorku gde su usevi redovno zalivani tokom vegetacije, vodom iz malih kanala formiranih na terenu. Drevni Egipćani su za navodnjavanje koristili poplave Nila. Postoje dokazi, da je za vreme drevnog egipatskog faraona Amenemhet III (oko 1800 pne) korišćeno prirodno jezero Faium Oasis, kao rezervoar za skladištenje viškova vode za potrebe navodnjavanja tokom sušne sezone. Drevni Nubijci su razvili oblik navodnjavanja po sistemu rada vodenice. U podsaharskoj Africi za navodnjavanje je koristila reka Niger. Drevna Persija (savremeni Iran) još 6. milenijuma pre nove ere za gajenje ječma se koristilo veštačko navodnjavanje. Sistem se sastojao od mreže vertikalnih bunara i blago kosim tunelima.
Navodnjavanje antičke Šri Lanki, datira od 300 godine pne, u vreme vladavine kralja Pandukabhaia i bilo je u stalnom razvoju u narednih hiljadu godina. Imali su jedan od najsloženijih sistema za navodnjavanje drevnog sveta. Pored podzemnih kanala, cejlonski narod je prvi izgradio veštačke rezervoare za skladištenje vode. Zbog svoje inženjerske superiornosti u ovom sektoru, oni su često nazivaju "majstori navodnjavanja". Većina ovih sistema za navodnjavanje i dalje postoje i neoštećeni su do sada. Sredinom 20. veka, dolaskom dizel i električnog motora počele su da se koriste pumpe za navodnjavanje.
