Baštenski roštilj je aparat za kuvanje hrane primenom toplote direktno odozdo. Postoji nekoliko vrsta takvih roštiljia za baštu, a većina spada u jednu od dve kategorije: roštilj na gas i ugalj.

Roštilj ima tradiciju u većem delu sveta. Roštiljanje je postojalo u Americi pred - kolonijalnih vremena. Ljudi su koristili drvene konstrukcije za pečenje mesa koji su ga nazivali Barbacoa što na španskom jeziku znači roštilj. Roštilji na gas obično koriste propan ili prirodni gas. Gasni roštilj dostupni su u veličinama u rasponu od malih, jedan biftek Roštilj i do velike, industrijske veličine. Gasni roštilji su dizajnirani za bilo LP ili NG, mada je moguće konvertovati roštilj iz jednog izvora gasa u drugi. Najnoviji trend za proizvodjače gasnih roštilja je dodatak IC zračenja gorionika na poleđini kućišta roštilja koji obezbedjuje ravnomerno zagrevanje metalne rešetke o ražanj. Drugu vrstu roštilja na gas popularno se zovu flattop roštilji. Kod njih se hrana zagreva bez plamena tj.hrana se kuva na površini i nije izložena otvorenom plamenu.

ROŠTILJ I OPREMA

Roštilj se pre svega pravi u prirodi. Svaki drugi oblik roštiljanja sasvim je besmislen, kao što je pecanje u bazenu, sunčanje na terasi ili pivo sa smanjenim procentom alkohola. Roštilj se ne može praviti sa bilo kim. Roštiljanje ima dušu, pa su vam zbog toga potrebni ljudi sa dušom, oni koji će razumeti i čuti svako cvrčanje ćevapčića na žaru, kombinacije crnog luka i hladnog piva, i potrebe da se bez sluha otpeva koja narodna. Sve je to zbog zbližavanja sa prirodom. Možete imati idealnu lokaciju, društvo koje je se odazvalo prirodi ali ako nemate dobru hranu smatrajte da vam je praznik i zvanično upropašćen. Zlatno pravilo koje zna svaki iskusni domaćin je da dobar roštilj je pola završenog posla. Kako svi uglavnom koristimo ćumur, bilo bi dobro da se uverite da on makar potiče iz nekog planinskog regiona.

Drvo za potpalu, pre svega mora biti suvo, bukovo drvo je dobro, ali dobro će doći bilo koje koje nađete. Bilo bi dobro da nabavite suvu lozu, da biste dali pravi miris roštilju. Rešetku roštilja treba podmazati slaninom kako se meso ne bi lepilo. Roštilj se mora sastojati od više vrste mesa. Prvi deo je vreo, direktno iznad najzagrejanijeg uglja. Drugi je srednje toplote, gde između komada uglja postoji slobodan prostor. Treći deo trebalo bi da bude samo blago zagrejan, ne direktno iznad uglja, kako biste na njega mogli da odložite gotovu hranu, da samo ostane topla i ocedi se od suvišne masnoće. Roštilju treba mu oko pola sata da bude spreman. Zavisi od vetra, zemlje, ćumura tako da je najbolje vreme za početak pečenja, kada ugalj ima crveni žar, ali da je prekriven tankim slojem sivog pepela. Na manjem rastojanju od izvora toplote meso se brže peče, zato se preporučuje za ćevapčiće, pljeskavice i manje komade mesa. Za deblje komade rastojanje treba biti malo veće, da bi se meso sporije i ravnomernije peklo. Meso treba češće okretati i s vremena na vreme premazivati uljem ili slaninom, na taj način će biti ravnomerno i dobro pečeno. Za ražnjiće meso treba iseći na komade iste veličine da bi se ravnomerno peklo, a ako se stavlja na ražnjić i povrće, meso treba da bude tanje. Kobasice bi najpre trebalo zagrejati nad slabim žarom nekoliko minuta, a zatim premestiti na jači, kako ne bi popucale. Ako želite da vam meso dobije onu neodoljivu aromu možete naći neki poklopac i tokom pečenja ga prekriti kako bi se dobro nadimilo. Mnogi ljudi ne iskoriste sve mogućnosti svojih roštilja, a restorani i vrhunski kuvari nevoljno otkrivaju svoje tajne. Roštiljanje se ne sastoji samo od nabacivanja mesa na rešetku i pokušaja da ne izgori – ima tu još dosta toga. Da bi se dobio savršen odrezak, najprije ga zapečite na najtoplijem delu roštilja, zatim ga premestite na deo, gde je umerena temperatura, kako bi se ukusi u mesu u potpunosti razvili. Takođe, upotrebljavajte različite vrste uglja za posebne ukuse koje daju hrani. Hrastov drveni ugalj, na primjer, hrani daje miris dima, što je najbolje za povrće i meso. Naručite roštilji opremu za roštilj i uživajte.