Radapcigeri predstavljaju alat koji služi za lako vađenje navrtaja i lagera pri popravci svih onih uređaja koji imaju u sebi skladištene kuglične ležajeve odnosno lagere. Možda će se funkcija radapcigera bolje razumeti, ako uzmemo u obzir činjenicu da su lageri veoma bitni najpre kod vozila. Rasvetlićemo dakle svrhu radapcigera ako obratimo pažnju na to šta su lageri. 

Prva saznjanja o lagerima odnosno kugličnim ležajevima pojavljuju se još u drugom veku pre hrista kada su se kameni blokovi transportovali uz pomoć valjaka u i to u drevnom Egiptu. Na ovaj način olakšavani su prenosi velikih kamenih blokova koji su služili u svrhe izgradnje objekata. Najstariji pronađeni klizni lager je još iz vremena neolita koji je služio za bušenje određenih rupa u stenama. 

Postoji i takozvana diskusija Aristotela koja se ticala teorije otpora valjanja. Trenje se smanjivalo na sličan način kao i danas, podmazivanjem. Koristila se najčešće životinjska mast ali ponekad i biljna ulja. Arheolozi su nalazili antička kočije koje su na osovinama imale čak mazivo iz drevnih vremena. Najraniji mehanizam koji je funkcionisao na ovom principu pronađen je 330. godine pre nove ere. Za to je bio zaslužan izvesni grčki inženjer Diades. Ovaj mehanizam služio je za razbijanje zidova tvrđava.  Danas se kuglični lageri koriste u mnogim mehanizmima u automobilima a kada dođe do kvara na njima radi boljeg pozicioniranja nakon vraćanja ležišta koristi se alat koji se naziva radapciger. Postoje radapciger sa dva ili više kraka i upravo se po osobinama razlikuje i sama namena istih. 

Osovine radapcigera treba da budu veoma jake i čvrste odnosno izdržljive pa se prave sa kaljenim navojima. U zavisnosti od modela i primene radapcigeri mogu biti i raznovrsni po veličinama i materijalima od kojih se prave. Najčešće se izrađuju od specijalnog čelika. Ova čvrstina i druge osobine omogućuju radapcigerima da već decenijama, ako ne i gotovo čitav vek budu nezamenjiv alat u oblasti automehanike ali i drugih mehaničkih poslova